Saronska ostrva – biseri zapadnog Egeja

U zapadnom delu Egeja, uz obale Atike i Peloponeza, svoje mesto pod suncem našla su Saronska ostrva. Naziv su dobila po Saronskom zalivu, koji kopno Atike razdvaja od kopna Peloponeza, iako se neka od njih nalaze vam samog zaliva. Ovo je relativno mali arhipelag kojeg čini šest naseljenih ostrva - Salamina, Egina, Agistri, Poros, Hidra i Speces. Svako od njih privlačno je na svoj način, a našim turistima je svakako najpoznatija Egina gde mnogi odlaze da se poklone svetom Nektariju.

Salamina – najrazvijenije grčko ostrvo

Salamina je istovremeno najsevernije, najveće i kopnu Atike najbliže Saronsko ostrvo. Od luke Pirej udaljeno je samo 2km. Glavni grad ostrva se takođe zove Salamina i nalazi se na zapadnoj obali, ušuškan u istoimenom zalivu, dok je najznačajnija luka grad Palukija na istočnoj strani ostrva. Zahvaljujući blizini Atine, ovo je najrazvijenije i najgušće naseljeno ostrvo Grčke.

Bogata kulturno-istorijska zaostavština, borovinom prekriveni južni brežuljci podno kojih se kriju možda i najlepše plaže, kao i blizina i dobra povezanost sa Atinom dovoljno su dobri razlozi da se poseti ovo ostrvo. Ako dolazite na ostrvo, važno da znate da iz luke Piraj saobraćaju brodovi za putnike bez automobila, dok iz luka Megara i Perama saobraćaju brodovi predviđeni i za prevoz automobila.

U ovom se delu Egeja 480. godine pre nove ere odigrala čuvena bitka kod Salamine (ili Salamisa) između grčke i persijske flote. Iako su Persijanci imali daleko nadmoćniju flotu, Grci su uspeli da pobede, što je rezultovalo povlačenjem većine persijske vojske nazad u Persiju. U čast ove pobede na istočnoj obali ostrva podignut je spomenik Salaminomaxon. U neposrednoj blizini spomenika je i najstariji deo ostrva Ambelakija, gde se mogu videti ruševine starih građevina, akropolj antičke Salamine, kao i antička luka. Tu je i crkva posvećena presvetoj Bogorodici koju vredi posetiti.

Na zapadnoj strani ostrva, u prelepom prirodnom okruženju, nalazi se selo Eantio. U neposrednoj blizini sela je manastir svetog Nikole i krst iznad kojeg je vidikovac sa kojeg se pruža predivan pogled na celo ostrvo i okolinu. Na samom ulazu u selo nalazi se drvo masline staro oko 2500 godina.

Na jugu ostrva vredi posetiti Euripidovu pećinu, kao i crkvu svetog Dimitrija koja se smatra najstarijom na ostrvu. Crkva je značajna po grobnici Georgiosa Karaiskakisa, heroja grčkog rata za nezavisnost koji je u ovom području smrtno ranjen. Ljubitelji fudbala sigurno znaju da stadion Olimpijakosa nosi njegovo ime.

Manastir presvete Bogorodice Feneromeni sa svojom bibliotekom dobro poznatom širom Grčke, jedna je od atrakcija severozapadnog dela ostrva. Prema legendi, sagradio ga je sveti Lavrentije, a u blizini manastira se nalazi i njegova isposnica.

Od plaža na ostrvu izdvajaju se plaža Psili Amos, lepo uređena, prekrivena finim sitnim peskom, izuzetno pogodna za neplivače i malu decu zbog dugačkog plićaka. Zatim, plaža Saterli, takođe lepo uređena, prekrivena sitnim šljunkom, sa kristalno čistom vodom i pogledom na ostrvo Egina. Plaža Kanakia se nalazi u divnom prirodnom ambijentu, okružena borovima koji njenoj izuzetno čistoj vodi daju posebnu boju, dok je izuzetno mirna Koloni plaža pogodna za ljubitelje ribolova. Na ostrvu se nalaze i brojne divlje plaže koje vredi istražiti.

Egina – ostrvo svetog Nektarija

Ostrvo Egina se nalazi nešto južnije od ostrva Salamina, a preko istoimene luke odlično je povezana sa okolnim ostrvima, kao i sa lukom Pirej, ali i Peloponezom preko luke u Starom Epidaurusu.

Ako volite antiku, ne propustite moju priču o drevnom Epidaurusu na portalu Turistički žurnal.

Ovo je izuzetno sadržajno i živo ostrvo, omiljeno među Grcima, ali i među turistima širom sveta. Zbog umerene mediteranske klime ostrvo obiluje zelenilom, a posebno su rasprostranjena stabla pistaća od kojih se ovde spremaju razni specijaliteti.

Sam grad Egina, koji uveliko podseća na venecijanske gradove, glavno je naselje na ostrvu i ima mnoge znamenitosti. Ovde možete videti zgradu prve grčke vlade, sirotište koje je osnovao prvi grčki guverner, kuće grčkih revolucionara, ali i brojne scene koje će svojom lepotom i bogatstvom boja privući pažnju vašeg oka. Posebno zadovoljstvo je obilazak grada kočijama. U gradu možete obići i nekoliko crkava od kojih je najznačajnija crkva svetog Dionisija, a na severnom ulazu u grad nalaze se ostaci antičkog Apolonovog hrama.

Na drugoj, istočnoj strani je naselje Agia Marina koje većina turista bira kao bazu za obilazak ostrva. Ovo mesto je poznatom po karakterističnom jutarnjem mirisu mešavine četinara i mora. U blizini Agia Marine je dobro očuvan antički hram boginje Afeje, Zevsove kćeri, iz VII veka pre nove ere, sa omanjim muzejom i suvenirnicom. Statue koje su nekad ukrašavale ovaj predivni hram odvezene su u Nemačku 1812. godine, a danas se nalaze u minhenskom muzeju Gliptoteka.

Manastir svetog Mine, zdanje izuzetne lepote i u arhitektonskom i u duhovnom smislu, jedna je u nizu znamenitosti koja se nalazi u neposrednoj blizini ovog mesta.

Nezamislivo je doći na Eginu, a ne pokloniti se moštima nadaleko čuvenog čudotvorca i iscelitelja svetog Nektarija. Manastir se nalazi otprilike na pola puta između Agia Marine i Egine, okružen brežuljcima i zelenilom. U lepo uređenoj porti je česma sa hladnom, okrepljujućom vodom specifičnog ukusa. Unutrašnjost manastira, kao i poseban mir koji se unutra može osetiti, nemoguće je opisati rečima.

U blizini se nalaze ostaci vizantijskog grada Paleohora, ali i još nekoliko manastira i manjih crkava.

Idući istočnom obalom od Agia Marine ka selu Portes, uživaćete u nestvarnim prizorima božanstvenih uvala i zelenih plaža. Od sela Portes preko brda Oros vodi planinski krivudavi put, kojim se može doći do Egine. Putem se smenjuju slike suncokreta i maslinjaka upotpunjene vetrenjačama, a posebno čoveka iznenade murali na oronulim kamenim kućama, koji na neki čudan način oživljavaju napuštena sela. Na brdu Oros nalaze se ostaci Zevsovog hrama, a u njegovoj neposrednoj blizini verovatno srednjovekovna crkva svetih Arhangela.

Gradić Perdika na jugozapadnom kraju ostrva ima izuzetan šarm. Simpatičan i slikovit, sa mnoštvom taverni uz obalu u kojima se služe riblji specijaliteti, pruža jedinstven osećaj uživanja u plavetnilu pučine i mirisu Mediterana. Iz luke ovog gradića polaze brodići do malog ostrva Moni, gde osim na plaži sa prelepom bojom vode možete uživati u društvu raznih životinja koje su se, naviknute na posete ljudi, toliko pripitomile da slobodno šetaju ostrvom i jedu ljudima iz ruku.

Plaže na Egini su zaista lepe, a najpopularnija je svakako Agia Marina, duga peščana plaža pogodna za porodice sa malom decom. Treba naglasiti da se duž cele zapadne obale prostire veliki broj uređenih plaža među kojima se ističu Perdika i Maratonas, dok su na severu najlepše Suvala i Vagia.

Agistri – ostrvo za potpuno uživanje

Ovo izuzetno malo ostrvo, sa površinom od svega 14 kilometara kvadratnih, omiljena je vikend destinacija Grka. Centralni deo ostrva je brdovit i šumovit i idealan za beg od gradske svakodnevnice. Na severnim obodima ostrva su dva glavna naselja – Megalohori i Skala, dok je na jugoistoku još jedno, znatno manje naselje Limenarija, a visoko u brdima selo Metohi. Uprkos ovoj činjenici, na ostrvu postoji izuzetno dobro organizovan autobuski prevoz koji saobraća od naselja do udaljenijih plaža.

Megalohori, što u prevodu znači veliko selo, glavno je naselje na ostrvu. Šetajući njegovim uskim krivudavim ulicama videćete najstarije kuće na ostrvu u kojima već vekovima žive iste porodice. Zbog skromnog, ali ipak neodoljivog šarma većina turista traži smeštaj baš ovde. Ovde postoje i dobro snabdeveni marketi, kao i suvenirnice sa originalnim tradicionalnim suvenirima.

Megalohori je ujedno i luka preko koje je ostrvo brzim brodovima povezano sa Eginom i lukom Pirej.

Skala se naslanja na Megalohori. Luka u Skali je namenjena za trajekte koji dolaze iz Pireja i sa Egine. U centru mesta nalazi se veliki broj restorana i barova, dok je njen najveći ukras duga peščana obala koja se pruža dužinom celog mesta.

Selo Metohi, sa svojim lepim tradicionalnim kućama, smešteno je u najbrdovitijem delu ostrva. Ovde možete uživati u duhu iskonske grčke tradicije, ali i u lepoti prirode koja okružuje ovo mesto. Područje je idealno za planinarenje, šetnju i uživanje u veličanstvenim pogledima na Eginu i Peloponez.

Limenarija je takođe tradicionalno selo smešteno na jugoistoku ostrva. U selu postoji samo jedna taverna u kojoj se služe izuzetno ukusni lokalni specijaliteti.

Agistri je ostrvo pogodno za kampovanje. Najbolja mesta za kampovanje su plaže Dragonera, Skliri i Halikiada. Halikiada je osamljena kamenita uvala gde možete videti najrazličitije posetioce – nudiste, hipike, mlade, stare,... Plaža Skliri je prilično nepristupačna, dok je Dragonera idealna za romantične duše.

Na jugozapadnoj strani Agistrija nalazi se ostrvce Aponisos sa istoimenom plažom koju krasi neverovatna plava voda. Ulaz na ostrvce se plaća 5 evra, što uključuje piće i ležaljku. Treba naglasiti da ovo nije klasična plaža već se u vodu ulazi sa stena. U blizini Aponisosa se nalazi jezerce pored kojeg je ranč gde možete uživati u jahanju konja.

Poros – ostrvo skrivenih plaža

Poros je najjužnije od Saronskih ostrva koje i fizički pripada Saronskom zalivu. Svojom zapadnom obalom skoro da se naslanja na kopno Peloponeza. Od grada Galatas na Peloponezu vazdušnom linijom je udaljen oko 300 metara i teško je doneti odluku da li je lepši Poros posmatran iz Galatasa ili Galatas posmatran sa Porosa.

Sam grad Poros je izuzetno lep i neobičan u urbanističkom smislu. Na uzvišenju nadomak luke nalazi se devedeset godina stara sat-kula sa čijeg tornja se pruža fantastičan pogled na okolinu – uske ulice, brojne stepenice, crvene krovove,... U centru grada se nalaze brojne taverne, nekoliko crkava i arheološki muzej sa zanimljivom zbirkom eksponata.

U severnom delu ostrva nalaze se ostaci Posejdonovog hrama koji je izgrađen 520. godine pre nove ere. Mnoge statue koje su krasile ovo svetilište vremenom su nestale bez traga, ali je lokalitet i dalje prilično očuvan i vredan posete.

Na južnoj strani možete posetiti manastir Zoodohos Pigi osnovan 1720. godine. Osnovao ga je atinski vladika u znak zahvalnosti za svoje izlečenje pošto se napio svete vode u blizini manastira. Manastir se nalazi u izuzetno lepom prirodnom ambijentu, okružen borovom šumom, sa pogledom na morsko plavetnilo koje na suncu svetluca poput jata svitaca.

Ako ste već na Porosu, posetite i šumu citrusa koja broji oko 30 hiljada stabala limuna i narandže, a nalazi se u gradu Galatas.

Od plaža na Porosu izdvajamo Love bay sa prirodnom hladovinom, Askeli, kao najveću peščanu plažu na ostrvu, plažu Monastiri podno pomenutog manastira Zoodohos Pigi i plažu Ruski zaliv naspram koje se nalazi ostrvce u obliku srca – Deskalio, na kojem se održavaju venčanja i krštenja. Ipak, najlepše su one skrivene u malim zalivima do kojih se kopnom uglavnom i ne može doći, a na Porosu ih ima prilično.

Hidra – ostrvo koje čuva tradiciju

Hidra se nalazi 10km južno od kopna Peloponeza, a 70km od Atine i jedno je od dva naseljena ostrva Saronskog arhipelaga koje ne pripada istoimenom zalivu. Po mnogo čemu posebna, Hidra već na prvi pogled osvaja srce posetica. Njen glavni grad, takođe Hidra, uvučen u manji zaliv, brdovit i beo, ne ostavlja ravnodušnima ni one sa najistančanijim ukusima, a bio je isnpiracija i nadahnuće mnogim umetnicima.

Smatra se da je bila naseljena još u ranoj praistoriji. Iako je danas posećuju mnoge slavne i bogate ličnosti, uspela je da sačuva svoj šarm i tradicionalni duh. Ovde je zabranjen saobraćaj motornim vozilima i jedino prevozno sredstvo na ostrvu je magarac.Nema ni grandioznih hotela koji bi samo kvarili ovako čaroban ambijent. Centralna građevina u samom gradu je manastir sa crkvom posvećenom Uspenju Bogorodice, čija je unutrošnjost neverovatno lepa i raskošna za ovako malo ostrvo.

U gradu se nalaze i dva značajnija muzeja – Muzej Hidre i Vila Lazarosa Koundouriotisa koja predstavlja svojevrstan nacionalni istorijski muzej. Lazaros Koundouriotis je bio bogati brodovlasnik i jedan od najvećih finansijera grčkog rata za nezavisnost. Iako je bio izuzetno bogat, nikada nije napustio ovo prelepo ostrvo.

Plaže na Hidri su brojne, ali se ne mogu svrstati među posebno lepe. Uglavnom su kamenite i do većine se dolazi brodićima koji redovno saobraćaju. Treba naglasiti da se na Hidri plažni mobilijar posebno plaća i ne možete ga koristiti besplatno uz poručeno piće.

Speces – između tradicionalnog i modernog

Speces je najjužnije i najzapadnije ostrvo ovog arhipelaga, koje je pored Hidre takođe van Saronskog zaliva. Za razliku od Hidre, odlikuje se lepim peščanim plažama i skrivenim uvalama. Vožnja automobila na ostrvu nije dozvoljena, a za obilazak grada Speces turistima su na raspolaganju taksi kočije, dok do obližnjih plaža voze taksi brodići na kojima se vijore plavo-crvene zastave sa natpisom Sloboda ili smrt. Plava boja simbolizuje slobodu, a crvena krv .

U samom gradu nalazi se veliki broj taverni, tradicionalnih vila, ali i luksuznih hotela u kojima su boravile mnoge poznate ličnosti iz sveta filma i muzike.

Ostrvo ima izuzetno dugu istoriju. Smatra se da je bilo naseljeno još u doba mikenske civilizacije.

Speces je imao značajnu ulogu i u borbi protiv Otomanskog carstva i stvaranju savremene grčke države. Dao je jednu od najvećih heroina tog doba Laskarinu Bubulinu, čije ima nose brojne ulice u ovom delu Grčke, pa i u samoj Atini. U gradu Speces postoji i Bubulinin muzej koji je smešten u 300 godina staroj porodičnoj kući, u kojoj i danas žive njeni potomci.

Crkva svetog Nikole, prepoznatljiva po svom visokom mermernom zvoniku, ima izuzetan istorijski značaj za ostrvljane. Ovde je 1821. godine, posle oslobađanje od otomanske vlasti, bila podignuta zastava nezavisnosti ostrva.

Bilo da ste ljubitelj antike, umetnička duša, vernik, ljubitelj prirode, sanjar ili večiti romantik, sa svakog od ovih ostrva ponećete nezaboravne uspomene. Dok se budete prisećali slika sa vašeg putovanja, činiće vam se da za trenutak osećate miris borovine, citrusa i mora, što će na vašem licu izmamiti osmeh i dati snagu da prevazićete sve životne prepreke.